Zvonjava mobitela me probudila iz sna, a Kia je pored mene promrmljala u snu, okrenula mi leđa i pokrila se plahtom kako bi nastavila spavati. Pospano sam pogledao u zidni sat, te se iznenadio što me netko zvao u osam ujutro, pa sam postao nervozniji. Pogledao sam u mobitel i iznenadio se vidjevši mamino ime na ekranu.

„Halo?“ –postavio sam se u sjedeći položaj, te rukom prešao preko lica kao da se umivam.
„JACE!!!“ –proderala se.
„Što se dogodilo?!“ –srce mi je luđački počelo kucati.
„Kako to misliš?! Čula sam se jutros s Jane i znaš što mi je rekla?!“
„Nešto joj se dogodilo?! Jesu li djeca dobro?!“
„Ma ne radi se o njoj, već o tebi!“
„Ha?! Molim?! O čemu pričaš?!“
„Zašto nam nisi rekao da imaš curu već duže vremena?! Jane mi je rekla da ju je upoznala i da je predivna i jako dobra, a vlastitim roditeljima nisi javio za tu novost?!“

Odahnuo sam i tiho se nasmijao. Okrenuo sam se prema Kiji kako bih se uvjerio da je spavala, a zatim se dignuo sa kreveta i izašao iz sobe kako ju ne bih probudio. Imala je slobodan dan, pa sam ju želio pustiti da se odmori iako je sutra bila nedjelja, a ona nije radila.

„Zašto nisi rekao?“ –upitala me majka.
„Zato što sam vas svejedno uskoro mislio upoznati.“ –odgovorio sam i sjeo na trosjed.
„Zna li ona...“
„Da.“

Nastala je tišina na telefonskoj liniji.

„Kako si, dušo?“ –upitala me tiho.
„Dobro sam, bez brige. Tablete mi pomažu!“ –promrmljao sam.

Tiho je uzdahnula je.

„Tata i ja ju želimo upoznati danas.“ –rekla je.
„Danas?“ –uzvratio sam iznenađeno.
„Da, danas. Zapravo, večeras! Nazvala sam Jane i rekla joj da dođu na večeru. Očekujem i vas dvoje! Želim otkriti kakva je djevojka koja je zaglavila s tobom!“
„Baš mi je drago što ste svi sretni zbog mene!“
„Znaš da jesam! Znači, očekujem vas u osam!“
„U redu. Vidimo se onda!“ –poklopio sam slušalicu, stavio mobitel na stolić i podignuo pogled prema stropu.

Počešao sam se po glavi jer nisam znao kako to reći Kiji. Svaki put kad bismo počeli razgovarati o tome kako bih volio da ih upozna, postajala bi nervozna, ali naravno, nisam mogao javiti mami kako moja cura neće doći. Trebao sam ju nagovoriti da ipak odemo zajedno. Bilo bi mi drago da ih upozna kao i oni nju, pa bi shvatili zbog čega sam bio s njom u vezi.

***

Rastegnula sam se čim sam se dignula s kreveta. Bila sam iznenađena kad nisam vidjela Jacea pored sebe jer se u posljednje vrijeme dizao kasnije od mene, pa sam promijenila majicu i izašla iz sobe moleći se da mu nije bilo loše.

Osjetila sam ugodan miris jutarnje kave u zraku i pratila ga, a zatim ugledala Jacea u kuhinji, za stolom. Osmjehnuo mi se kao i inače dok je oko njega lebdio dim cigareta pomiješan s onim od kave, a na stolu sam vidjela i svoj omiljeni kolač – tiramisu.

Prišla sam mu i poljubila ga, a zatim ga pogledala sumnjičavim izrazom lica.

„Što se dogodilo?“ –upitala sam ga.
„Zašto misliš da je nešto bilo?“ –nasmiješio se.
„Zato što se probudiš prije mene, napraviš kavu i odeš kupiti tiramisu svaki put kad se dogodi nešto. Što je sada bilo?“
„Prvo mi obećaj da hoćeš.“
„Što to?!“
„Samo obećaj da hoćeš!“
„U – redu. O-be-ća-jem da hoću, a sada mi reci što to!“

Uzdahnuo je i razvukao osmijeh od uha do uha.

„Mama me jutros zvala i rekla da joj je Jane rekla za tebe. Bila je ljuta što za tebe nije prije doznala!“ –objasnio je. „I želi te upoznati. Večeras. Na večeri.“

Šokirano sam gledala u njega.


„Pomozi mi, July!“ –udarila sam glavom od stol.
„Zbog čega se toliko brineš?!“ –nasmijala se.
„Što ako im se ne svidim?!“
„Kakvim se ti ljudima ne bi svidjela?! Predivna si, Kia, ali ti to ne shvaćaš! Zar misliš da bi Jace bio s tobom da nisi?“

Uzdahnula sam i skrenula pogled u prozor. Znala sam da se nisam trebala brinuti jer je sve ono bilo normalno, ali bilo je i novo za mene jer nikada prije nisam dogurala toliko dugo s nekime da bih upoznala njegovu obitelj. Srce mi je ubrzano kucalo jer sam bila uzbuđena i željela sam ostaviti dobar dojam kako ne bi pomislili da nisam dostojna njihovog stana.

„Brineš se bez veze!“ –July se zahihotala. „Vidjet ćeš da će sve biti kako treba!“
„Nadam se!“ –promrmljala sam i pogledala ju zabrinutim izrazom lica.

Nadala sam se da je imala pravo i da se Jace neće odvajati od mene, kao što je to i obećao.

***

Otvorio sam suvozačeva vrata i ispružio Kiji ruku kako bih ju izvukao iz auta. Uzdahnula je i pogledala me svojim zabrinutim očima, na što sam se ja samo nasmijao. Njena je briga bila bezvezna jer je trebala znati da će se svidjeti mojim roditeljima čim ju je Jane zavoljela.

„Sve će biti u redu!“ –potapšao sam ju po ramenu i povukao sa sobom kako se ne bi iskrala i pobjegla mi.
„Zar ne možemo pustiti to za neki drugi put?“ –upitala me.

Odmahnuo je glavom.

„Mama se zbilja potrudila oko ove večere. Čak me nazvala i pitala koji je tvoj omiljeni kolač!“ –rekao sam joj.
„Nemoj mi reći da...“ –započela je, a ja sam klimnuo glavom. „Idiote jedan, zašto joj nisi rekao da ne treba ništa pripremati?“
„Zato što moja mama nikada ne prihvaća ne kao odgovor. Smiri se! Vidjet ćeš da će sve biti u redu!“

Uzdahnula je i privukla se bliže meni, a ja sam joj utisnuo poljubac u čelo pokušavajući je umiriti. Nasmiješio sam joj se, poljubio joj nježne usne koje su uvijek mirisale na višnju i pozvonio na vrata. Kia je nervozno stiskala moju ruku dok sam se ja smješkao jer mi je sve ono bilo simpatično. Nisam znao zbog čega je radila frku oko upoznavanja mojih roditelja, ali znao sam, ne, bio sam tisuću posto siguran da će im se odmah svidjeti.

Vrata su se otvorila, a mama je pogledala u mene osmijehom na licu. Skrenula je pogled na moju djevojku dok sam ja u tišini čekao da jedna od njih napravi prvi korak. Kako sam primijetio da je Kia bila blokirana i totalno zaboravila što treba učiniti, odlučio sam preuzeti stvari u svoje ruke.

„Mama, ovo je Kia.“ –predstavio sam ju.
„Melanie, ali možeš me zvati Mel!“ –mama joj je ispružila ruku.
„Drago mi je.“ –promrmljala je.

Pogledao sam u nju i nasmiješio se, a zatim ju progurao ispred sebe. Znao sam da je će vjerojatno stajati na mjestu dok god ja ne poduzmem nešto. Nisam znao na koji način da ju opustim.

„Janie bi trebala doći svakog trena.“ –rekla je mama.
„Oh, odlično!“ –uzvratio sam. „Tata?“
„Znaš gdje je.“

Klimnuo sam glavom i povukao Kiju sa sobom dok je ona gledala ukipljeno ispred sebe. Tiho sam se nasmijao jer mi je bila simpatična onako zbunjena, pa sam provirio u dnevni boravak i vidio svog oca kako gleda u mene.

„Tata!“ –nasmiješio sam se i progurao Kiju ispred sebe. „Ovo je Kia!“
„Oh, ti si ta slavna cura koja preživljava uz mog sina!“ –dignuo se sa trosjeda.
„Vidiš kakvi su prema meni!“ –odmahnuo sam glavom. „Nitko ne može vjerovati da imam curu!“
„Zadnji put si ju imao prije godinu dana!“
„Ah, dobro, ono je bio propali slučaj! Uglavnom, Kia, ovo je moj tata!“
„Daniel, drago mi je!“ –nasmiješio joj se.
„Također, g. Brown!“ –protresla mu je ruku.
„Zovi me Daniel, molim te. Osjećam se starije ovako!“

Klimnula je glavom.

„Idem pogledati da li mami treba pomoć. Raskomoti se!“ –rekao sam joj, te izašao iz dnevnog.

Neko vrijeme sam skrivečki stajao pored ulaza slušajući o čemu su pričali. Bilo mi je drago kad sam ih čuo kako razgovaraju veselim glasom i imao sam osjećaj da se napokon počinjala opuštati. Na tatinom sam licu mogao vidjeti oduševljenje kad je upoznao Kiju i, kao što sam očekivao, odmah mu se svidjela. Nasmiješeno sam ušao u kuhinju i krenuo prema mami koja je vadila hranu iz frižidera.

„I? Što misliš o njoj?“ –upitao sam ju.
„Pa, teško mi je bilo što reći kad sam progovorila s njom dvije – tri riječi.“ –odgovorila je.
„Ali lijepa je, zar ne?“
„Aha. Predivna je!“

Nasmiješio sam se, a ona je pogledala mirnim izrazom lica.

„Jesi li sretan?“ –uzvratila je.
„Da.“ –klimnuo sam glavom.
„Onda mi je jako drago zbog tebe.“

Poljubio sam je u obraz i sjeo za stolom.

„Mogu li te zamoliti nešto?“ –pogledao sam u nju ozbiljnim izrazom lica.

Nakrivila je glavu, a zatim klimnula njome.

„Kia je...“ –započeo sam. „Sama. Nema nikoga uz sebe osim prijateljice i mene.“
„A roditelji?“ –upitala me.
„Ostavili su je kad je još bila beba i nitko ju nikada nije posvojio. Želim da se pobrineš za nju kad mene više ne bude bilo! Želim da ovo bude i njena obitelj!“

Primijetio sam suze u maminim očima, ali potrudila se ne rasplakati se. Klimnula je glavom i nasmiješila se.

„Ponašat ću se prema njoj kao da mi je kćerka.“ –rekla je.
„Hvala!“ –nasmiješio sam joj se.